Kontakt | E-biblioteka | Galerija

Vesti

Trag fondacija :: Vesti :: Vesti 2015

Vesti 2015

Trag fondacija među liderima društvene odgovornosti

Šestu godinu zaredom Business Info Group izdaje ediciju „Lideri društvene odgovornosti“ u kojoj kompanije, organizacije, pojedinci predstavljaju ono što su dobro uradili za zajednicu u kojoj živimo.

Prenosimo intervju sa Biljanom Dakić Đorđević, izvršnom direktorkom Trag fondacije koji je objavljen u publikaciji "Lideri društvene odgovornosti 2015".

Kome su namenjene donacije Trag fondacije, koji su vaši ciljevi?
Trag fondacija je nastala pre šesnaest godina, kao odgovor na potrebu da se građanke i građani aktivno uključe u društvene promene u Srbiji. Naša misija je od početka bila jasno usmerena na izgradnju aktivnih i otvorenih lokalnih zajednica kroz podršku inicijativama udruženih građana. Verujemo u pristup promenama “odozdo”, u sposobnost i želju ljudi da učine mnogo za sebe i za druge. Ovakav proces doprinosi izgradnji pravednog i odgovornog društva, zasnovanog na principima tolerancije, solidarnosti i saradnje. Zato neprestano ohrabrujemo građane da se aktivno uključe u poboljšanje života u svom okruženju i svojim angažmanom doprinesu razvoju Srbije. U prethodnom periodu smo uložili više od pet miliona evra u direktnu podršku za više od 1.200 građanskih inicijativa u 200 lokalnih zajednica. U tom periodu smo menjali i sebe, i način na koji plasiramo svoje ciljeve i aktivnosti zainteresovanim građanima, partnerima i donatorima. BCIF je postao Trag, jer smo na tragu dobrih ideja, jer neprestano tragamo za novim inicijativama i želimo da ostavimo trag u široj zajednici.
 
Koje su aktivnosti Trag fondacije u 2015. godini i na kojim projektima radite?
Svoj rad na razvoju lokalnih zajednica sprovodimo u tri programska segmenta – dodeli donacija, razvoju filantropije i zagovaranju za unapređenje javnih politika. Kao domaća fondacija, trudimo se da obezbedimo značajnu finansijsku podršku lokalnim grupama – kao ilustracija, u prethodnih pet godina smo u proseku dodeljivali oko 110 grantova godišnje. Jedni smo od pionira u promociji i razvoju filantropije, kako bismo razvili lokalne potencijale i jačali društvenu odgovornost. Razgovaramo i sa građanima o značaju davanja za op- šte dobro, kako bismo izgradili poverenje u rad fondacija. U okviru ovog programa razvili smo i nekoliko formata namenjenih obuci i tehničkoj podršci organizacijama kako bi što uspešnije prikupljale sredstva iz lokalnih izvora. Za mnoge od njih to je bilo transformativno iskustvo jer su shvatili da mogu i umeju da se za podršku obrate najbližoj zajednici koja će ih podržavati ne samo tokom kampanje, već i ubuduće. Da bi naši napori imali dugoročan efekat, aktivno zagovaramo promene zakonskog okvira i značajnije podsticaje korporativnoj i individualnoj filantropiji, naročito u oblastima kao što je pružanje socijalnih usluga. Srbija je jedna od retkih zemalja u okruženju gde ne postoje poreske olakšice za davanja pojedinaca. U tim aktivnostima blisko sarađujemo i sa vladinim telima kao što su Kancelarija za saradnju sa organizacijama civilnog društva i Tim za smanjenje siromaštva i socijalno uključivanje. Tokom godina smo uspostavili i dugoročna partnerstva i razvili čitav segment pružanja usluga kompanijama za sprovođenje njihovih programa podrške zajednicama i lokalnim projektima. Imamo lepu saradnju sa Erste bankom, NIS-om, Delta fondacijom; sarađivali smo sa Bankom Intesa, Lutrijom Srbije, Holcimom i drugima. Pored Tragovih tradicionalnih programa kao što su Aktivne zajednice, Forum za zelene ideje ili dodela godišnjih VIRTUS nagrada, u 2015. smo pokrenuli dvogodišnji program Filantropija u lokalnim zajednicama, koji dodatno osnažuje mlade fondacije u zajednicama. U maju smo ugostili tim međunarodnih volontera iz IBM-a koji su nam pomogli da postavimo osnove programa profesionalnog korporativnog volontiranja za organizacije koje podržavamo i do kraja godine očekujemo prve aktivnosti. Započeli smo i višegodišnji regionalni program podrške ženskim organizacijama koje se bore protiv nasilja nad ženama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.


 
U kojim oblastima je pomoć u razvoju lokalnih zajednica najpotrebnija?
Naše društvo je siromašno i ograničenih resursa. Zahteva za podršku uvek ima mnogo i mi se trudimo da naše dnevne AKTIVNE ZAJEDNICE SU KIČMA NAŠEG PROGRAMA 73 kontakte sa lokalnim grupama i građanima pretočimo u korisne informacije o specifičnim potrebama. Oblasti u kojima smo tradicionalno aktivni u velikoj meri se odnose na razvoj i pružanje socijalnih usluga, podršku revitalizaciji javnih prostora koji svojim aktiviranjem u velikoj meri menjaju život zajednice, ulaganje u omladinski aktivizam u oblastima kao što je ekologija, kultura, i drugo. U skorije vreme ulažemo napore u podršku različitim inicijativama, ali i u poboljšanje zakonskih predloga koji se tiču društvenog preduzetništva i razvoja socijalne ekonomije. Smatramo da je to jedan od načina da aktivni građani direktno doprinesu održivosti svojih organizacija i aktivnosti.
 
Imate program aktivne zajednice, na koga se odnosi taj program i koliko iznosi finansijska podrška za koju se može konkurisati?
Aktivne zajednice su kičma našeg programa, to je bio prvi program donacija u fondaciji i do danas ostaje “rasadnik” dobrih građanskih inicijativa za rešavanje konkretnih problema. Ti problemi su vrlo različiti; različita su i rešenja koja se mogu primeniti, pa ovaj program ostaje tematski neograničen. Konkurs je otvoren tokom cele godine za registrovane ali i neformalne grupe, a projekte primamo na čak četiri jezika – srpskom, mađarskom, albanskom i romskom. Kroz podršku koju im pružamo u iznosu do 350.000 dinara, oni uspešno prelaze prve stepenice i prepreke; stiču nova znanja, veštine i kontakte; grade samopouzdanje i poverenje zajednice. Rezultati koje postižu lokalne grupe – bez obzira na to da li grade bunar u selu, pretvaraju zapušteni bioskop u kulturni centar za mlade, organizuju eko-kamp, obnavljaju dečje igralište od recikliranih materijala – pokazuju da su pozitivne promene moguće i da ne zavise toliko od količine novca, koliko od volje, entuzijazma i znanja. Naravno da su sredstva potrebna i često nedovoljna. Stoga uvek ohrabrujemo grupe da koriste lokalne resurse i grade lokalna partnerstva sa kompanijama i lokalnim samoupravama. Na 74 LIDERI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI 2015. BILJANA DAKIĆ ĐORĐEVIĆ, Trag fondacija kraju dana, lepo je čuti da neko kaže: “Da nema Traga, ne bi bilo ni nas…”, čak i ako to nije sasvim tačno. Ali jeste istina da smo kroz Aktivne zajednice i druge programe podrške bili uz grupe građana u ključnim trenucima kada su im bili potrebni ohrabrenje i podrška. Ostalo su znali sami i, u većini slučajeva, daleko prevazišli naša i sopstvena očekivanja.
 
Kakva je procedura za dodelu donacija i koliko traje?
Organizacije koje se prijavljuju za podršku Trag fondacije prolaze sveobuhvatnu proceduru koja se odvija na nekoliko nivoa i obično traje nekoliko nedelja, u zavisnosti od slo- ženosti programa. Svaki program ima specifične kriterijume koji su jasno navedeni na našoj internet-stranici. Za male organizacije je važna i savetodavna podrška koju im pružamo u procesu apliciranja, kako bi bolje formulisali svoje ideje i pretočili ih u predloge projekata. Ono što karakteriše Trag, bez obzira na program dodele donacija, jesu posvećenost lokalnom poznavanju okolnosti i nezavisnost i transparentnost odlučivanja. Ponosni smo na svoju mrežu devet regionalnih savetnika koji nam pomažu da organizacije i perspektivnost njihovih ideja procenimo tokom samog procesa prijavljivanja. Na osnovu svega toga, nezavisne konkursne komisije za svaki od programa donacija donose kvalitetne i utemeljene odluke, biraju najbolje i one sa najviše potencijala za dalji razvoj. Po dobijanju sredstava, nastavljamo sa pružanjem aktivne podrške – redovno obilazimo grupe i pratimo njihov rad, savetujemo ih kako da bolje sprovedu planirane aktivnosti, obezbeđujemo dodatne kontakte sa potencijalnim donatorima i drugim važnim akterima, promovišemo ih na svojim društvenim mrežama.
 
Zašto je važna korporativna filantropija i kako ocenjujete njen razvoj u Srbiji?
Kroz podršku lokalnim inicijativama i organizacijama civilnog društva, kompanije direktno pomažu razvoj zajednica u kojima deluju. Ova podrška se može iskazati u vidu materijalnih donacija ili volonterskog rada zaposlenih i svakako doprinosi rešavanju ključnih problema u zajednici i razvoju lokalne ekonomije. Kompanije koje posluju odgovorno i same imaju koristi od toga jer beleže bolji imidž u javnosti, veću motivisanost zaposlenih i unapređenu lojalnost partnera i klijenata sa kojima posluju. Dosadašnji razvoj korporativne filantropije u Srbiji ukazuje na postojanje sve većeg broja kompanija sa razvijenom strategijom za korporativna davanja i programima u okviru kojih doniraju finansijsku podršku, proizvode ili vreme svojih zaposlenih. Ovaj razvoj se dešava uprkos finansijskoj krizi i proceni kompanija da su, u svojim naporima, nedovoljno podržane od strane države i medija. Pravi uspon je vidljiv, posebno kod malih i srednjih preduzeća koja se sve više uključuju u inicijative za opšte dobro i doprinose pozitivnim promenama u društvu. Ohrabruje i činjenica da se grade sve jače veze između kompanija i organizacija civilnog društva i da je sve više zajedničkih programa koji se implementiraju kroz višegodišnje partnerstvo između ova dva sektora.
 
Da li poslovni sektor dovoljno ulaže u filantropiju i opšte korisne svrhe?
Kompanije su značajno angažovane u podršci razvoju zajednica, i to sve više čine na strateški način i gradeći dugoročna partnerstva. Da li je to dovoljno, teško je proceniti, jer mi najčešće vidimo i pozdravljamo ono što je učinjeno. Sa druge strane, evidentno je da i dalje preovlađuju ulaganja i pomoć koja je socijalno-humanitarnog karaktera – kompanije su spremne da se brzo angažuju i nesebično obezbede traženu podršku u novcu ili u robi. To smo videli na primeru prošlogodišnjih poplava, kao i u slučaju rastuće izbegličke krize. Čini se da i dalje preovlađuje pomoć koja premošćuje nedostatke u socijalnim davanjima ili je humanitarnog karaktera; ona koja odgovara na neposredno iskazane potrebe. Svakako bi trebalo pozdraviti napore kompanija koje strateški pomažu lokalne zajednice, planski i dugoročno. Kao Trag fondacija, sarađivali smo i nastavljamo da sa kompanijama sarađujemo na ovim programima i dajemo svoje preporuke.
 

Kakvo je poređenje Srbije sa zemljama regiona u oblasti korporativnog davanja?
Situacija zavisi od zemlje do zemlje, ali se mogu izvući neki opšti zaključci. Na osnovu podataka koje je za 2013. prikupila Fondacija Katalist, vidimo da Srbija spada u grupu zemalja gde su kompanije na drugom mestu po davanjima (iza gra- đana), dok u Crnoj Gori i Makedoniji korporativna filantropija zadržava primat. Osim u Hrvatskoj i na Kosovu, u svim dru- 75 gim zemljama na prvom mestu kao primaoci korporativnih donacija su institucije, a tek onda neprofitne organizacije. U Hrvatskoj, neprofitne organizacije su na prvom mestu, a na Kosovu su to ipak pojedinci i porodice. Kada biraju kome će da doniraju sredstva, u svim zemljama, uključujući i Srbiju, kompanije se odlučuju da deluju i daju u zajednicama u kojima obavljaju svoju poslovnu delatnost. Deca i mladi prednjače kao korisnici korporativnih davanja kod nas, u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji. Kompanije na Kosovu biraju ekonomske kriterijume i pomažu u smanjenju siromaštva, a u Hrvatskoj podrška najviše ide osobama sa invaliditetom. U celom regionu više od 80% donacija se daje direktno korisnicima, a u 70% slučajeva je u pitanju novac, a ne donacije u robi i slično.
 
Kakva je regionalna saradnja fondacija i postoje li neke zajedničke aktivnosti sa susednim zemljama?
U saradnji sa kolegama iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova i Makedonije, 2009. godine smo osnovali SIGN – mrežu domaćih fondacija Jugoistočne Evrope. Blisko sara- đujemo u mnogim pitanjima, a naročito smo zajedno fokusirani na proces zagovaranja za pozitivne zakonodavne promene i uspostavljanje viših standarda u radu organizacija građanskog društva. Na osnovu detaljne analize pravnog okruženja, u svakoj od zemalja predlažemo dodatne podsticaje i poreske olakšice u davanju za opšte dobro. Na drugoj strani, radimo na jačanju građanskog aktivizma tako što unapređujemo njihova znanja o prikupljanju sredstava, uz svest o tome da taj proces mora biti odgovoran i transparentan da bi dugoročno bio održiv. Naše standarde u ovoj oblasti je prihvatilo više od 150 organizacija u regionu, obu- čili smo preko 70 organizacija, i u stalnom smo dijalogu sa vladama i poreskim upravama u regionu. Iako smo formalni lider ovih aktivnosti, mnogo učimo od sestrinskih fondacija i koristimo svaku mogućnost da ojačamo partnerstvo i regionalnu saradnju kako bismo pridobili podršku i Evropske unije i institucija za naš rad u javnom interesu.
 
Uskoro imate deveti konkurs za nagradu VIRTUS. U kojim sve kategorijama se nagrada dodeljuje?
VIRTUS nagrada je za devet godina postojanja izrasla u vrlo prestižno nacionalno priznanje, jer na objektivan i transparentan način prepoznaje i javno ističe kompanije, preduzeća i pojedinačne darodavce koji na strateški način dugoročno podržavaju razvoj zajednica i tako daju najbolji primer drugima. Ovogodišnji konkurs za korporativne i individualne filantrope je otvoren početkom septembra i trajaće šest nedelja, a nagrade ćemo dodeliti na javnom događaju krajem januara 2016. Ključnih pet kategorija u kojima dodeljujemo nagrade su glavna nagrada za doprinos kompanije na nacionalnom nivou, nagrada za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, nagrada za malo i srednje preduzeće, nagrada za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora, kao i nagrada za individualni doprinos filantropiji. Naš nezavisni žiri će i ove godine imati izuzetno težak posao, pa su moguće i neke specijalne nagrade kako bismo zaista promovisali one najbolje. Drago nam je što nas u ovom poduhvatu već godinama prate i podržavaju Evropska komisija, Balkanski fond za demokratiju i, od ove godine, Američka agencija za međunarodni razvoj – USAID.


<< Nazad

 











 

 

 

 

O nama | Donacije | Razvoj filantropije | Javne politike | Usluge | Doniraj | Uspešne priče | Kontakt | Arhiva

Početna stranica | Uslovi korišćenja | Administrator