Kontakt | E-biblioteka | Galerija

Vesti

Trag fondacija :: Vesti :: Vesti 2015

Vesti 2015

Transformacija civilnog društva na Zapadnom Balkanu kroz prekograničnu saradnju


Okruženi jelama, borovima i smrekom, predstavnici različitih organizacija civilnog društva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova i Makedonije okupili se na Zlatiboru, Srbiji, kako bi prezentovali svoje projektne ideje grupi društveno odgovornih stručnjaka iz celog regiona. Veliko uzbuđenje, promene raspoloženja, intenzivne razmene i reči ohrabrenja zrače kroz konferencijski prostor … ali, ništa od ovoga nije stvarno! Zapravo, u pitanju je samo simulacija.

To je samo jedan deo jednonedeljnog programa Regionalne Akademije održivosti koja je održana od 6-10. jula, kao inicijativa mreže Nezavisnih fondacija jugoistočne Evrope (SIGN), osnovane 2009. godine, sa ciljem da kreira podsticajno okruženje za razvoj filantropije u regionu. Od 2012. godine, uz podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju, partneri iz Trag fondacije (Srbija); Fondacije Mozaik (BiH); Fonda za aktivno građanstvo (Crna Gora); Foruma za civilne inicijative (Kosovo); i HORUS (Makedonija) se fokusiraju na osnaživanje civilnih organizacija u regionu i na jačanje infrastrukture od koje zavise, podržavajući izmenu politika i stvaranje zakonodavnog okruženja koje podstiče razvoj civilnog društva. Dodatno, oni profesionalno razvijaju predstavnike organizacija civilnog društva, kako bi im omogućili da postignu najviši stepen efikasnosti i odgovornosti u svom radu.

U okviru Regionalne Akademije održivosti, 50 predstavnika lokalnih organizacija civilnog društva iz pet zemalja razvijalo je svoja znanja o osnovama prikupljanja sredstava od individualnih donatora, društvenom preduzetništvu, važnosti kreiranja priča o donatorima u neprofitnom sektoru, finansijskoj održivosti, transparentnosti i odgovornosti. Bio sam te sreće da, u sklopu Bolder Giving Global Givers inicijative čiji je cilj da uspostavi i promoviše kulturu individualnog davanja u regionu, budem jedan od predavača na Akademiji. Polaznicima sam prezentovao praktične detalje kreiranja priča o donatorima u neprofitnom sektoru i pomogao sam im da utvrde načine za pogađanje emotivnog jezgra njihove misije kako bi se povezali sa ljudima koje žele da pridobiju i upotrebili priče da prikupe sredstva za svoj rad. 



Evo nekoliko glavnih zaključaka do kojih sam došao učestvujući na Regionalnoj Akademiji i razgovarajući sa različitim predstavnicima organizacija civilnog društva u regionu:

·         Pojava malih, lokalnih (grassroot) organizacija civilnog društva: Region doživljava postojan rast broja organizacija koje deluju u lokalnim zajednicama. Većinu organizacija na ovoj Akademiji su činile male, volonterske organizacije civilnog društva koje su beskonačno posvećene svojim ciljevima. Teme za diskusiju su se kretale od prikupljanja sredstava na lokalu do promovisanja nezavisnog stanovanja i mobilnosti slepih i slabovidih ljudi; traženja podrške za stručnu i psihološku pomoć obolelima od raka; promovisanja u zajednici utemeljenog procesa donošenja odluka o ekološkoj održivosti i lokalnom ekonomskom razvoju; zaštiti prava lokalnih manjina i ruralnog razvoja. Aktivizam ovih malih, tematski orijentisanih organizacija civilnog društva, koje se oslanjaju strast i posvećenost članova zajednice, se stalno iznova rađa u regionu.

·         Prelazak sa prevelike zavisnosti od inostrane institucionalne pomoći ka negovanju lokalnih donatora: Organizacije civilnog društva iz inostranstva, koje su bile zadužene za realizaciju ogromnih humanitarnih i rekonstruktivnih poduhvata u regionu, aktivno su promovisale i podržavale razvoj civilnog društva zasnovan na zapadnjačkom modelu no, razvoj lokalne filantropije je još uvek prilično nov. Lokalne organizacije tek počinju da razmatraju ideju traženja sredstava u svojoj zajednici. Ipak, organizacije koje su učestvovale na Akademiji o svom radu govore sa neverovatnom snagom, iskrenošču, strašću i poniznošću da je gotovo nemoguće sumnjati da će u svojim naporima uspeti. Oni govore o uspešnoj mobilizaciji zajednice i lokalnim fandrejzing kampanjama, diskutuju o strategijama za pridobijanje donatora I dele lične i ponekad veoma zabavne priče o susretima sa donatorima na lokalu.

·         Rastuća potreba i apetit za regionalnom saradnjom: Jedna od najznačajnijih stvari koje su organizacije ponele sa sobom je mogućnost saradnje sa kolegama u regionu, razmena ideja, suočavanje sa politički nestabilnom prošlošću, diskusije o konfliktima i izmenjenim kulturnim identitetima, pomirenje i izgradnja mira, demokratije i održive budućnosti za region. I pored toga što su organizacije usmerene na različite ciljeve i razdvojene političkim granicama, izazovi sa kojima se suočavaju su skoro identični, tako da se funkcionalna rešenja mogu prilagoditi i primeniti širom regiona.

·         Prepreke izgradnji kulture davanja: Opšti manjak poverenja u nevladin sektor, nedostatak transparentnosti i odgovornosti i loši ekonomski uslovi doprinose nedovoljnim individualnim davanjima u regionu. Rešavanje ove dileme će trajati dok organizacije ne počnu da neguju odnose sa donatorima, istraže efektniji način stvaranja priča kao izvora inspiracije i deluju na održiviji, transparentniji i odgovorniji način.

Ipak, postoji i nešto što Vlade mogu da urade, posebno kada se radi o poreskim zakonima koji utiču na filantropiju. Iako sve zemlje u regionu načelno propisuju oslobađanje organizacija civilnog društva od poreza na prihod i obezbeđuju poreske olakšice za kompanije i pojedince koji daju za opšte dobro, izveštaj “Poreski zakoni koji utiču na filantropiju u jugoistočnoj Evropi” tvrdi da složenost ovih zakona i dalje predstavlja prepreku razvoju filantropije. Ovaj izveštaj govori da je pojam “javnog interesa” često usko definisan i da ne uključuje brojne aktivnosti koje su ili sadržane u odgovarajućim ustavima kao ustavne vrednosti ili su široko prepoznate u javnosti kao aktivnosti od opšteg interesa.

U regionu gde se izvori finansiranja konstantno menjaju, promovisanje i uspostavljanje kulture individualnog davanja nikad nije bilo važnije. Ovo se neće desiti preko noći. Organizacijama treba više vremena da nauče da grade odnose sa donatorima, poprave imidž neprofitnog sektora i međusobno sarađuju. Potrebno im je vreme da se podignu iz niskog starta. Takođe, potrebno im je vreme za promašaje i naučene lekcije, vreme za uspehe i utvrđivanje dobrih praksi, vreme da ispričaju priče o svom radu na angažovaniji i inspirativniji način. Na kraju, potrebno im je vreme da međusobno sarađuju kroz konferencije kao što je ova. Sve u svemu, seme je posejano i postojan rast je skoro pa izvestan.

Otar N. Makarašvili je programski direktor u organizaciji Bolder Giving.

Originalnu verziju teksta možete pročitati na stranicama magazina Alliance



<< Nazad

 











 

 

 

 

O nama | Donacije | Razvoj filantropije | Javne politike | Usluge | Doniraj | Uspešne priče | Kontakt | Arhiva

Početna stranica | Uslovi korišćenja | Administrator