Priče iz lokalnih zajednica

Već prilikom prvog susreta njih dvojica su našli zajedničku temu – pozorište. A nedugo zatim i zajedno zaigrali u sada već poznatoj predstavi „U zemlji čuda“. Aksentije i njegovo prijatelji su imali ideju, Slobodan glumačko iskustvo i ono još važnije što je pružio – podršku svoj novom prijatelju.

”Zajedno smo išle na Petrovaradin i slikale reku. Ići u centar Novog Sada sa njom je najbolja stvar - jednom smo videle puno sjajnih balona… Smejemo se… Od kad sam upoznala svoju drugaricu osećam se lepo, jer zajedno radimo lepe stvari.”

”U reči mama deteta s posebnim potrebama stoji puno nežnosti, ljubavi, bola, suza, straha, ali i snage, nade, volje, upornosti i borbe. Ovo je posebna vrsta mama koje će se milion puta osećati nemoćno i umorno, ali koje se neće predati. Ovo su mame s posebnim rukama.”

“Monika i ja smo još na prvom druženju uspele da ostvarimo kontakt i postanemo drugarice, što je zasluga koja se mora pripisati i jednoj i drugoj strani. Na samom ulazu smo se spontano i iskreno izgrlile i izljubile, što oslikava povezanost koju smo obe osetile.”

Tijana sa ponosom priča o Nemanji i njegovim dostignućima: “Naučio je da baca loptu, da sam pritisne kvaku i otvori vrata. Saznao je da voli da se mazi i pre svega naučio je da bude srećan!” 

“Danas smo Anita i ja malo prošetale, a zatim rešile da idemo u piceriju. Kad smo ušle u piceriju bile smo oduševljene, jer je prostor bio ukrašen novogodišnjim ukrasima. Naručile smo i piće - jedan sok i jednu kafu. Dok smo čekale picu malo smo pričale o svemu i svačemu..."